Општина Топола већ дуги низ година бележи успон у производњи воћа. На руку тој чињеници служе и подаци о повећању површина под воћњацима, а посебно што их подижу млади произвођачи. О томе и низу подстицајних мера локалне самоуправе за емисију „Плодови“ телевизије Прва, емитоване 19. децембра, говорио је Момчило Васиљевић, члан Већа општине Топола задужен за пољопривреду. У истој емисији говорило се и о расписаној јавној набавци за добијање јагњади пољопривредницима са подручја општине Топола.

-Занимљив податак везан за општину Топола је да по глави становника највише воћа у Србији се произведе у општине Топола – рекао је Васиљевић у уводној реченици и додао да су и рубна подручја општине у којима је било заступљено ратарство сада прешла на подизање засада воћа. Такав је случај „рецимо у сливу Кубршнице и доње Јасенице да већ имамо засаде не само шљива, већ имамо и боровнице и ароније, нове плантаже крушака“.

На констатацију да млади све више виде перспективу у воћарској производњи, Момчило Васиљевић је казао да су млади „приметили да је зарада на воћу добра“ и да се „може остварити већи профит у односу на ратарство. Постоји нека стабилност у производњи и у цени“. Рекао је и да једне године цена неког воћа може бити мања, али зато другог већа. Да се на оном првом друге године може више зарадити „али увек има поклапања, сем ако су елементарне непогоде па сељак оде у минус. Иначе воћар увек оствари профит мањи или већи, зависи од године. Али постоји нека сигурност и малди су приметили то“.

У емисији се могло чути да је у последњем кварталу општина исплатила 880 хиљада динара помоћи пољопривредницима по разним основама. Васиљевић је набројао да је реч о помоћи за наводњавање, за пластеничку производњу, за осемењавање и за набавку сточне хране. Додао је да је остало и нешто неутрошених средстава и за пети круг, где ће пољопривредници моћи да конкуришу и за подстицаје за набавку сточне хране као и за пчеларе. Он је нагласио да се у наредној години буџетом предвиђа повећање подстицаја у пољопривреди од 23% „мада мислим да то није довољно, која су намењена за све области и план новог општинског руководства је да у наредне 2-3 године тај буџет ако успемо удвостручимо“. Повећањем буџета предвиђена је још једна нова мера – помоћ у развоју сеоског туризма. У општини Топола постоји регистровано 11 туристичких домаћинстава. За подстицај развоја ове гране за наредну годину опредељено је 2 милиона динара „тако да ће пољопривредници већ од нове године моћи да конкуришу за та средства, а ако буде нових регистрованих туристичких газдинстава, онда ћемо ребалансом буџета предвидети да и они добију та средства за набавку опреме“.

Општина Топола подржава пољопривреднике и оним мерама којих нема у националним. Васиљевић је као пример навео подстицаје за вештачко осемењавање: „Сада са 1200 идемо на 1500 динара, а планирамо 2022. године да у потпуности покријемо трошкове вештачког осемењавања. Такође, код пчелара имаћемо значајна улагања. Покушаћемо да остваримо и контакт са ресорним Министарством надлежним за развој пољопривреде и села где би покушали да формирамо неколико нових задруга.“ Циљ је формирати задруге које ће се бавити пре свега прерадом – сушаре, млекаре. Намера је, како је рекао, да општина не буде само сировинска база, већ и да се воћарски производи „оплемене“ кроз прераду како би се добила „додатна вредност и да би наравно пољопривредници зарадили више него кроз извоз свеже шљиве или јабуке“. Задруге ће по његовом мишљењу оснивати пре свега млади људи који су позитивне примере задругарства могли да виде и код нас као и у окружењу и иностранству.

-Ми ћемо им помоћи кроз стручна саветовања уз помоћ стручне саветодавне службе. Контактираћемо надлежна Министарства да нам и они помогну у едукацији младих пољопривредних произвођача, да и они увиде да могу са својим радом, удружени, да остваре већи профит и да се, ако су се већ одлучили да остану на селу да имају користи од тога што су остали – казао је Васиљевић за ТВ Прву.

Једна од тема исте имисије били су и подстицаји Општине Топола у сточарству, тачније јавна набавка за добијање јагњади типа винтерберг. О овој теми говорио је Раде Матић из одељења за пољопривреду Општине Топола. Матић је објаснио начин добијања јагњади. Рекао је да програм доделе јагњади постоји неких 15 година. Једна количина јагњади је подељена у том моменту, а после тога се вршила додела из повраћаја потомства.

-Захваљујући томе имамо непрекидан прилив једног броја јагњади и то се дели новим заинтересованим произвођачима – рекао је између осталог у емисији Матић и додао да се сада почиње са новом туром доделе јагњади. На овај начин ће се проширити стада до лимита од 30 оваца како би се могли остварити подстицаји код државе. Он је објаснио да се ишло на тип јагњади винтерберг јер су се показале прилагодљивим нашим условима. Појаснио је и начин добијања јагњади. Добија се по пет комада јагњади. Враћа се „килограм за килограм, тако да нема неких додатних оптерећења“. Наредне године по преузимању не враћа се ништа. Следеће године треба да се врати три комада, а наредне још два „тако да тих пет јагњади које је пољопривредник преузео треба да врати у року од три године“, рекао је Раде Матић и додао да „сада већ имамо одређени број датих. Тај повраћај је у току и тако рећи свакодневно има неко ко враћа, тако да ће из тог повраћаја ићи додела нове јагњади заинтересованима“. Што се интересовања пољопривредника тиче рекао је да је оно велико. Поднето је 52 захтева које ће прегледати Одбор за пољопривреду и развој села и утврдити списак по коме ће се јагњад делити пољопривредницима. О плановима за наредну годину казао је да постоји одређена група мера за подстицаје пољопривреде. Изразио је наду да ће она бити боља од ове.

-Надамо се да ће се ова ситуација око ковида смирити како би се могло нормално радити. Све је то оставило последице на све па и на произвођаче, јер ево, с обзиром да угоститељство слабо ради, да нема прослава, мала је потражња за јагњићима, за свињама и све је то оставило последице кроз смањену тражњу и кроз лошију цену, али ваљда ће се и то завршити, надамо се – закључио је Матић за ТВ Прва.