У храму Светог Ђорђа на Опленцу, полагањем венаца и цвећа на гроб краља Петра I Карађорђевића обележена је годишњица смрти краља Ујединитеља, Ослободиоца или Народнога краља, како су га волели звати.

Пре полагања венаца одржана је литургија са парастосом коју је служио Шумадијски епископ Јован, уз саслужење свештенства Опленачког намесништва. Венац је испред Владе Републике Србије положио Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Испред Општине Топола венац на саркофаг краља Петра I су положили председник општине Владимир Радојковић, заменик председника Мирко Радовановић и заменик председника Скупштине општине Божидар Павловић. Венце су положили и представници Војске Србије као и других институција, организација и борачких удружења грађана.

Петар Први Карађорђевић, Карађорђев унук и трећи син Персиде и Кнеза Алексаандра Карађорђевића, рођен је 11. јула 1844. године.

Почетком 1868, са свега 24 године, у Бечу је штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, ћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујићи и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Први балкански рат против Турске 1912. и Други – против Бугарске 1913. окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра Првог и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије, Македоније и њиховим припајањем Србији.

Због старости 24. јуна 1914. пренео је краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра.

После величанствених победа на Церу и Колубари 1914. и након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Краљ Петар је био заједно са својим народом и том приликом. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије.

Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, Ујединитељ или Народни краљ.

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921. године.