Данас је и званично, у згради СКИП центра – Министарства државне управе и локалне самоуправе, потписан уговор о Јединственом управном месту.Председник Скупштине општине Топола, Миодраг Миловановић је са министарком Маријом Обрадовић званично потписао уговор који ће грађанима општине Топола донети многобројне бенефите и олакшати административне потребе.Подсетимо да су Општини Топола додељена средства из буџета за реализацију пројекта за успостављање Јединственог управног места у износу од 5 милиона динара. Намена ове капиталне инвестиције је набавка неопходних техничких средстава и опремање постојећег простора, чиме ће грађанима бити омогућено да све послове са Општинском управом заврше на једном месту.
Данас су председник општине Топола, Игор Петровић, и заменица председника Данијела Ђокић Пантић, са Мирјаном Андрић, директором републичког Завода за заштиту споменика из Београда, Маријаном Бец из Завода за заштиту споменика из Крагујевца и њиховим сарадницима, обишли радове на реконструкцији конака Милутина Георгијевића у Горовичу.
Конак у Горовичу подигнут је 1839. године и припадао је лепеничком кнезу Милутину Георгијевићу Жабарацу. Представља једну од најлепших грађевина наше народне архитектуре из прве половине 19. века. Приликом обиласка и грађевинских радова на цркви Светог Преображења Господњег у селу Жабари, председник Петровић је најавио и реконструкцију конака кнеза Милоша Обреновића који се налази уз сам верски објекат.
Дан примирја у Првом светском рату – Наталијина рамонда, симбол Дана примирја.
Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар 1918, установљен је од 2012. године као државни празник Републике Србије. Обележавањем овог датума одаје се почаст војницима српске војске који су се борили у Великом – Првом светском рату. Амблем који се у Србији носи у недељи пре и на сам Дан примирја је Наталијина рамонда – љубичасти цвет, феникс, са црно-зеленом траком, симболом траке Албанске споменице. Овај цвет се налази међу ретким биљним врстама. У Србији је као природна реткост заштићен законом. Наталијину рамонду је 1884. у околини Ниша открио др Сава Петровић који је заједно са Јосифом Панчићем описао и дао му име по краљици Наталији. Зову га и цвет феникс јер му је довољно и мало воде да се оживи, чак и ако се потпуно осуши. Због тога посебну симболику представља и његово постојање на Кајмакчалану – месту васкрсења и препорода српске војске.
Данас Ватрогасно спасилачке јединице обележавају Дан службе.
Председник општине Топола, Игор Петровић, са командиром ватрогасне јединице, Николом Лазаревићем, одао је пошту преминулим ватрогасцима: Дејану Лазаревићу, Миодрагу Јеремићу и Душану Радосављевићу.
На данашњи дан, 1834. године, на захтев Милоша Обреновића, сачињена је и потписана „Уредба о гашењу пожара“, а поводом великог пожара који је задесио тадашњу престоницу, Крагујевац. Уредба је ступила на снагу следеће године. од кад у Србији постоји организована ватрогасна служба. Добровољно ватрогасно друштво Опленац из Тополе, основано је 1954. године, ради организованог деловања у области заштите од пожара и елементарних непогода. Према документацији, оснивачи су Миодраг Јеремић и Властимир Миликић.
Поводом обележавања 50 година од смрти краља Петра II Карађорђевића, данас је у цркви Светог Ђорђа на Опленцу епископ Шумадијски господин Јован, уз саслужење свештенства Опленачког намесништва служлио је парастос, након чега је обављена церемонија полагања венаца. Венце су положили:
– ЊКВ принц Филип Карађорђевић са супругом Даницом;
– У име ЊКВ Престолонаследника Александра II венац су положили чланови Крунског савета Предраг Марковић и Драгомир Ацовић.
– Задужбина краља Петра I, венац је положио управник Драган Рељић;
– Општина Топола, венац су положили председник општине Игор Петровић и заменица председника Данијела Ђокић Пантић;
– ПОКС, председник покрета краљевине Србија Жика Гојковић;
– Општински одбор ПОКС-а;
– Савез „Српски соко“;
– Удружење краљевине Србије;
– Краљевина Србије – Општински одбор Топола;
– Равногорски покрет;
– Завод за стоматологију из Крагујевца.
Петар II Карађорђевић последњи је краљ Краљевине Југославије. Рођен је 6. септембра 1923. године у Београду. Најстарији је син краља Александра I и краљице Марије. После атентата на краља Александра I у Француској 1934. Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем. Проглашен је пунолетним после војног пуча против кнеза Павла и Владе Цветковић-Мачек који су донели одлуку о приступању Тројном пакту. У земљи је владао само 19 дана пошто је одведен у избеглиштво због инвазије сила Осовине на државу. Марта 1945. на основу претходног споразума Тито-Шубашић, пренео је своја овлашћења на трочлано намесништво. Збачен је са власти одлуком Уставотворне скупштине ФНРЈ од 29.11.1945. Службено никада није абдицирао. После II светског рата живео је у Француској и САД. До краја живота сарађивао је са Српском православном црквом и српском емиграцијом. После дуге и тешке болести умро је у Денверу (САД) 3. новембра 1970.